ICS

Organizacioni dizajn – osnovni
dizajn jedne kompanije

Srbija

Vizionarski aspekt onih koji se bave ovom naukom mora biti na veoma visokom nivou, ali istovremeno eksperti iz ove oblasti treba da poznaju i brojne druge naučne oblasti kako bi sastavili ovu „jednostavnu sliku“ i kompaniji omogućii razvoj na duži vremenski rok.

Pre svega, stabilnost organizacione strukture dovodi do stabilnosti kompanije, pa s tim u vezi način na koji će ona biti formirana, treba da u celosti zadovolji ovaj uslov. Drugo, organizaciona struktura, treba da omogući nesmetan razvoj kompanije, te u tom smislu ona treba da u svoj svojoj krutosti, otkrije i definiše nivoe fleksibilnosti u okviru kojih se može širiti ili sužavati. I treće, organizaciona struktura treba da je finansijski i funkcionalno opravdana, imajući u vidu delatnost kojom se bavi kompanija. Ukoliko nisu zadovoljena ova dva aspekta, kompanija neće moći ni da radi, ni da se razvija.

Održivi organizacioni dizajn treba da poštuje veoma važne postulate. Na prvom mestu tu su identifikovanje i popisivanje svih poslovnih funkcija koje obavlja jedna kompanija. Grupisanjem ovih poslovnih funkcija, u procesu organizacionog dizajna dolazi do formiranja ključnih organizacionih celina rada. Prva provera, na ovom nivou, treba da bude u „odmeravanju snaga“ funkcionalnih i administrativnih poslova. Iako teorija tvrdi da je idealan model 80:20, u praksi se zadovoljavajućom primenom dobro postavljenog odnosa, smatra odnos 70% funkcionalnih naspram 30% administrativnih poslovnih funkcija. Kako se ove funkcije raspoređuju, u skladu sa prirodom posla, i u okviru profitnih i u okviru troškovnih centara, to osoba koja se bavi organizacionim dizajnom treba da vodi računa o ravnoteži profitnih i troškovnih centara u finalnoj definiciji organizacionih celina koje će biti opisane u strukturi.

Drugi korak je definisanje nivoa odgovornosti i odlučivanja, čime kao proizvod nastaje broj organizacionih nivoa rada, odnosno hijerarhijskih nivoa u organizacionoj strukturi. Kao proveru da li su definisani organizacioni nivoi optimalni, poželjno je da se osobe zadužene za organizacioni dizajn koriste optimalnim odnosom rukovodećih i izvršnih pozicija, koje bi trebale da budu u odnosu 20%:80%. Ukoliko se utvrdi da ovaj odnos značajno odstupa (do 5%) od optimalnog u korist rukovodećih pozicija, to nedvosmisleno ukazuje da struktura ima više nivoa, od onoga što joj je potrebno i što može da iznese.

I treći i finalni korak je definisanje radnih mesta i opisa radnih mesta. Pri definisanju opisa radnih mesta potrebno je da se obrati pažnja na njihovu jasnost i preglednost, kako se u primeni ni jedan opisan posao u okviru opisa radnog mesta, ne bi doveo u pitanje. Odnosi koji definišu ovaj segment rada ukazuju da opis posla treba da sadrži 80% funkcionalnih poslova radnog mesta, 15% pratećih aktivnosti koje radno mesto nosi i 5% opštih elemenata najčešće definisanih zakonom koji bliže opisuje ovu oblast.

Dakle, stvari i nisu tako jednostavne, posebno ako se ima u vidu da loše postavljena organizaciona struktura može da uruši sistem funkcionisanja jedne kompanije. Sledeći put kada pomislite da je chart koji gledate jednostavan i prost, proverite još jednom. Možda ste nešto ozbiljno propustili da razmotrite, a možda za to više i nećete imati vremena.

---

Autor: Ilenija Vukosav, senior expert na projektima Svetske banke iz oblasti organizacionog dizajna i pravnih pitanja u reformi javnog sektora, tokom svoje dosadašnje karijere razvijala je i izučavala brojne modele organizacionih formi, dizajna i matričnih struktura organizacije, autor je brojnih tekstova i radova na temu organizacionog dizajna i aktivni predavač u ovoj oblasti, živi i radi u Srbiji